Како технологија ЛЕД екрана наставља да сазрева, захтеви за великим ЛЕД екранима су све већи и већи, у распону од монохроматских до пуних боја. Две методе контроле два велика ЛЕД екрана су описане у наставку:
Један је да промените струју која тече кроз ЛЕД. Обична ЛЕД цев омогућава континуирану радну струју од око 20 мА. Осим феномена засићења црвене ЛЕД диоде, осветљеност осталих ЛЕД диода је у основи пропорционална струји која тече; међутим, иако је овај метод подешавања једноставан, али са постепеним побољшањем захтева за великим ЛЕД екранима, постаје све неприкладнији за брзу и тачну модулацију. Следеће је уобичајена метода модулације;
Друга метода је модулација ширине импулса (ПВМ), која користи променљиву фреквенцију коју људско око може да осети, и користи метод модулације ширине пулса да би се постигла контрола сивих тонова, односно периодично мењање ширине светлосног импулса (тј. циклус рада), Ас све док је период поновљеног осветљења довољно кратак (то јест, фреквенција освежавања је довољно висока), људско око не може да осети да се пиксели који емитују светлост-трепере. Пошто је модулација ширине импулса погоднија за дигиталну контролу, она се широко користи. Уобичајена метода је коришћење микрорачунара за обезбеђивање методе ЛЕД приказа. Тренутно, скоро сви ЛЕД екрани користе модулацију ширине импулса за контролу нивоа сиве.
ЛЕД контролни систем се углавном састоји од три дела: главне контролне кутије, плоче за скенирање и контролне инсталације екрана. Главна контролна кутија добија податке о осветљености сваке боје пиксела екрана са картице за приказ рачунара, а затим их поново{{0}} дистрибуира на неколико плоча за скенирање, свака плоча за скенирање је одговорна за контролу неколико редова (колона) на ЛЕД екрану, а сваки Контролни сигнал дисплеја ЛЕД се преноси на серијски начин. Тренутно постоје два начина серијског преноса контролних сигнала екрана: један је да се колективно контролише сивило сваког пиксела на плочи за скенирање, а плоча за скенирање ће престати да синтетише вредности осветљености сваког реда пиксела из контролне кутије (тј. , модулација ширине импулса), затим, конзервативни сигнали сваког реда ЛЕД диода се преносе одговарајућим ЛЕД диодама на серијски на импулсни начин (осветљење је 1, нема осветљења је 0) да би се контролисало да ли су упаљене или не. Овај метод користи мање уређаја, али је количина података који се серијски преносе велика, јер у циклусу поновљеног осветљења, сваком пикселу је потребно 16 импулса испод 16 нивоа сиве и 256 нивоа сивих тонова. 256 импулса, због ограничења фреквенције задатка уређаја, ЛЕД екран може постићи само 16 сивих тонова.
Други начин је да плоча за скенирање серијски не преноси сигнал пребацивања сваке ЛЕД диоде, већ 8-битну бинарну вредност осветљености. Сваки ЛЕД има свој модулатор ширине импулса за контролу времена осветљења. На овај начин, у циклусу поновљеног осветљења, сваком пикселу су потребна само 4 импулса испод 16 нивоа сиве, и само 8 импулса испод 256 нивоа сивих тонова, што у великој мери повећава фреквенцију серијског преноса. Са овим методом колективне контроле ЛЕД сивих тонова, лако се може постићи контрола сивих тона на 256 нивоа.
