Напомена уредника: Једном годишње су почињале „две сесије“ у Пекингу. Јавно мњење је овде агрегирано, формирајући зрачење у свим правцима.
Чини се да су „две сесије“ далеко од обичних људи, али су у ствари блиско повезане са свима. То је зато што теме „две сесије” покривају све аспекте друштвеног живота и имаће суштински утицај на свачији рад и живот. Покушаћемо да протумачимо-далекосежни утицај који су донеле „две сесије“ из перспективе пензија, владавине права, иновација и координисаног развоја Пекинга, Тјенђина и Хебеја. Ових пет аспеката такође чине главни тон будућег новог нормалног Пекинга.
У новој нормалности, заштита животне средине је сектор који се не може заобићи без обзира на све. Дуго времена је трошак заштите животне средине био скривен, што нас тера да бринемо да ће, када цена заштите животне средине постане експлицитна, постати оптерећење за наш економски развој. Али ако се у потпуности посветимо одлучујућој улози тржишта, заштита животне средине може постати и велики посао „невидљивом руком“.
Од „прво загађење, касније управљање“ до „постоји победа која се зове повлачење“, модел развоја на рачун жртвовања је предодређен да се повуче са позорнице историје. Промена од „ко загађује, ко контролише“ на „ко загађује, ко плаћа“ је велики напредак у моделу управљања животном средином. Било да се ради о професионализму контроле загађења или контролисаности надзора, општи је тренд увођења тржишних механизама и промовисања управљања трећим странама. Пре неколико дана објављено је „Мишљење Државног савета о спровођењу треће{1}}управљања загађењем животне средине“ које додатно појашњава принципе плаћања загађивача, тржишно{2}}оријентисаног деловања и владиних смерница и промоције. У догледно време, виталност друштвеног капитала који улази на тржиште контроле загађења биће додатно стимулисана, а велики бизнис заштите животне средине ће заиста отворити своја врата.
