Циљ који дизајн интерфејса човека{0}}машине екрана осетљивог на додир треба да постигне није само једна команда и повратна информација, већ прилично сложена, која се може поделити на четири аспекта:
1) Дајте пуну игру функцијама самог рачунара.
2) Побољшати ефикасност и ефективност рачунара.
3) Уверите се да је рачунар или систем који се користи-прилагођен кориснику, економичнији и безбеднији и да продужава циклус употребе.
4) Задовољити физичке и психолошке потребе корисника и побољшати задовољство корисника.
Пажљиво прегледајући горе наведене дефиниције и циљеве, можемо открити да постоји нејасно подручје између њих. Ако је реч о општој ИТ технологији, улаз и излаз су апсолутни, али људски{0}}машински интерфејс је између корисника и рачунара, али нема стандардног одговора. модел. Што се тиче најважнијег визуелног аспекта, сигнал који рачунар приказује на интерфејсу омогућава људима да правилно виде сигнал, али значење овог сигнала гледалац треба да се ослони на своје лично искуство, знање и окружење да би објаснио сви сигнали. Слика виђена.
Другим речима, без обзира на то колико је добро-дизајниран рачунарски систем, ако не узима у обзир потребе корисника, често се класификује као неуспешан човек{1}}машински интерфејс. На пример, инжењерски рачунар који приказује много математичких симбола користе људи који су управо научили основне операције. , Првобитно добро{2}}дизајнирана функција постаје препрека људима да пронађу тачан број. Као резултат тога, његова брзина израчунавања није тако добра као код обичног рачунара. Дакле, дизајн интерфејса човек{3}}машине очигледно не може да се замисли само из функције рачунара.
Разумевање људи је први корак у дизајну људско{0}}машинских интерфејса. Концепт разумевања људских граница уместо тестирања људских граница је рођен и постао је основни код дизајна човеко{1}}машинског интерфејса. Разумевање човека као корисника у основи почиње од физиолошке структуре и метода мерења људског тела. Прво, то је разумевање физиолошке структуре људских костију, начина кретања и стандарда мерења, метода мерења итд., а затим разумевања нервног система, костију и мишића, контроле покрета итд. Мерење и модел времена реаговања и сл. да разумеју границе спорта и физичке активности у различитим ситуацијама.
Човекове чулне способности, односно у физиолошким операцијама вида, слуха, додира, мириса, укуса, проприоцепције, покрета и равнотеже, најважнији је вид, који се углавном односи на когнитивну способност вида, укључујући и дужину вида. визуелни опсег и величину видног поља. , способност промене боје, прилагодљивост светлости и таме, постојаност вида, брзина читања и перцепције итд. Друго је слух, а такође је неопходно разумети физиолошки рад слушног система, укључујући и однос између перцепцијских феномена акустике. , висину и тембар, као и гласовни интерфејс.
Истражите људске когнитивне способности и разумејте истраживачке теорије и резултате когнитивне психологије, укључујући памћење, пажњу, размишљање, решавање проблема, питања знања и теорију обраде информација. Овај део је заправо когнитивна психологија, што је размишљање мозга. Обрнути инжењеринг: Користите експерименталне методе да испробате мождане алгоритме (алгоритме) и структуре података (структуре података). Когнитивна психологија: процеси и репрезентације, као и алгоритми и структуре података.
