Основни савет: Судски документ који је Ројтерс открио 7. показује да је Ксиаоми (Индија) рекао да бивши генерални директор компаније Ману Кумар Јаин и финансијски директор Самир Рао и њихове породице прихватају индијске „претње физичким насиљем и принудом“ када су испитани по закону извршење. Новинар Глобал Тимеса је питао Ксиаоми о овоме, али од раног јутра 9., одговор није примљен.
Индијске агенције за спровођење закона оптужиле су кинеску технолошку компанију Ксиаоми (Индија) да је прекршила закон о управљању девизама у земљи тако што је замрзнула своја средства од око 55,5 милијарди рупија (око 4,8 милијарди јуана) за незаконите дознаке и ауторске накнаде страним субјектима. Према судском документу који је Ројтерс открио 7., Ксиаоми (Индија) је рекао да су бивши генерални директор компаније Ману Кумар Јаин и финансијски директор Самир Рао и њихове породице испитани од стране индијских агенција за спровођење закона. Претње „физичким насиљем и принудом”. Новинар Глобал Тимеса је питао Ксиаоми о овоме, али од раног јутра 9., одговор није примљен.
Ксиаоми (Индија) је у судским поднесцима 4. маја рекао да су индијски истражитељи за спровођење закона тада рекли да ће се „суочити са страшним последицама“, ако не поднесу релевантне изјаве како је то потребно. Касније, „под екстремном принудом“, Рао је додао изјави „Признајем да је Ксиаоми Тецхнологи Индиа Привате Лимитед платио тантијеме према упутствима одређених особа у Ксиаоми Групи“. Али Рао је сутрадан (27. априла) повукао изјаву и изјавио да „(ја) нисам дао (ову изјаву) добровољно већ под принудом“.
Телевизија Њу Делхи је 7. саопштила да је индијска агенција за спровођење закона негирала да су њени истражитељи „присилили“ запослене компаније Ксиаоми (Индија). Рекли су да су оптужбе „неистините и неосноване“ и да је Ксиаоми (Индија) добровољно поднео релевантне изјаве у складу са Законом о девизној контроли Индије и под околностима и приликама које су погодне за њега, „које се односе на подношење агенцијама за спровођење закона. Писани садржај је у складу са снимљеним материјалом“. Агенција за провођење закона је такође нагласила да је „ова агенција изузетно етичка и професионална и да ни у једном тренутку неће применити принуду или претње против запослених у укљученим компанијама”.
Анонимни извор рекао је репортеру Глобал Тимеса да акција коју су предузеле индијске агенције за спровођење закона против Ксиаоми-а (Индија) није била ни изоловани ни изненадни напад. Према његовим речима, Министарство финансија Индије и њему подређене пореске, финансијске и друге истражне агенције већ су довели предузећа која финансирају Кинези као што је Ксиаоми (Индија) у „линију посматрања“ и прикупили њихове „незаконите доказе“. У јануару ове године, Министарство финансија Индије објавило је да ће од априла 2017. до јуна 2020. наплатити порез од приближно 6,53 милијарде рупија од Ксиаоми-а (Индија), на основу тога што је Ксиаоми (Индија) платио Куалцомм-у и Пекингу Ксиаоми-у. Накнаде за патентне лиценце и ауторске накнаде које плаћају компаније за софтвер за мобилне уређаје не рачунају се у вредност трансакција компаније увезеном робом. Поред тога, индијска влада је крајем прошле године такође истражила усклађеност компаније Ксиаоми (Индија) са законима о порезу на доходак. Извор верује да Ксиаоми (Индија) није прва компанија у Индији коју финансирају Кинези коју истражују индијске власти, а постоји велика вероватноћа да неће бити и последња у кратком року.
Према најновијим извештајима индијских медија о инциденту, Виши суд Карнатаке је привремено поништио налог за замрзавање средстава који је издала агенција за провођење закона против Ксиаоми (Индија), а следеће рочиште ће бити одржано 12. маја. То значи да Ксиаоми (Индија) има простора за дисање и још увек може да користи средства банковног рачуна за обављање свакодневних корпоративних активности. Ксиаоми (Индија) има опцију да индијској влади открије трансфер средстава као што су тантијеме како би добио одређени ниво имунитета, рекла је особа упозната с тим.
Индија је важно инострано тржиште за Ксиаоми. Подаци институција за истраживање тржишта као што су ИДЦ, Цоунтерпоинт и Цаналис показују да ће од 2018. до 2021. Ксиаоми-јев удео на тржишту паметних телефона у Индији бити 28,9 процената, 28,6 процената, 26 процената и 24 процента, респективно, што ће у основи стабилизовати највећи индијски бренд мобилних телефона . статус. Поред Ксиаоми-а, водећи кинески брендови на индијском тржишту паметних телефона укључују виво, реалме и ОППО. Наведене четири кинеске компаније су прошле године чиниле око 65 одсто испорука индијског тржишта мобилних телефона и потпуно су „окачиле” локалне индијске брендове као што су Мицромак, Лава, Карбонн итд., а негативан ефекат „великих дрвеће и ветар“ у пословима почели да се појављују.
После кинеско-индијског „сукоба у долини Галван“ 2020. године, овај негативни ефекат је додатно појачан. Индијска влада је почела да размишља о томе како да смањи своју увозну зависност од Кине и искористила је прилику да подржи локалне компаније да помогну Индији да замени Кину као нови глобални производни центар. Од тада, као што је забрана више од 200 кинеских апликација за мобилне телефоне, и „истрага о усклађености са законима“ предузећа и особља које финансирају Кинези у Индији, итд. такође се припремају и примењују у складу са овом логиком политике.
Кинез који се већ дуго бави пословним пословима у Индији, а сада се вратио у Кину, рекао је новинару Глобал Тимеса: „Има толико страних бизнисмена који журе за златом у Индији, и Кинези и људи из других земаља, а различити порески закони Индије су различити. Толико је компликовано да је (ми) врло вероватно да ћемо случајно прекорачити правила. Наравно, не искључује се да неки људи или компаније намерно избегавају или чак крше индијске законе." „У контексту пада кинеско-индијских односа, индијска влада и органи за спровођење закона помно испитују све радње помоћу лупе. Као једна од „жртава“ принудних радњи индијске владе против кинеских бизнисмена у Индији 2020. године, он је рекао: „Верујем да акције Индије против Ксиаоми-а, као и претходне сличне истраге, нису искључиво из очувања трговинске или пословне правичности. мотив је само да се користи назив закона за политичку отмицу, како би имали бољу преговарачку позицију у преговорима са кинеском страном“.
